Шта хоћемо?

Ерго,

Апсолутизујући ДЕДУКТИВНИ МЕТОД у сваком нашем мисаоном промишљају генерички пресудног ЈАСТВА И БИВСТВА РОДОСЛОВНО ГЕНЕАСЛОВНО РЕЛЕВАНТНИХ САМОУПИТА ЧОВЕЧАНСТВА...,

са становништва СВРХОВИТОСТИ НАШЕГА ПРОСВЕШЋЕНИЈСКО- СЛОВЕСНИЧКОГ ПРЕГНУЋА,

 in concerto,

ОПРЕДЕЉУЈЕМО СЕ ЗА ПОБУНУ ПРОТИВ:

-”опште упросечености” мисаоног нивоа и списатељско-реторичке валидности и атрактивности тзв. универзитетске наставе;

-”научно-трагалачке успаваности” илити “ рутинерски-инертоване” “УПОДОБЉЕНОСТИ” ”ДОБРОГ НАСТАВНИКА”...

- катастрофичне ентропије ИНФЛАТОРНОСТИ БЕСЛОВЕСЈА( непотребних?) “ИСТИХ”, плеонастично- таутолошки “дефинисаних” и “ окршћаваних” ”студијских програма “ ...; “ЗАНИМАЊА КОЈА НИКОГА НЕЋЕ ЗАНИМАТИ”, ТЕ НИ ПРОНОСИТИ И ПЛОДИТИ БИЛО КАКВУ УПОТРЕБНУ ВРЕДНОСТ- у атар куће и кућишта,стаменишта  и станишта матичног, српскога народа ...;

 е да би, његовим свеколиким сабрањем, непрестано дочујали Његошеву опомену:

“ ДА, КАД ГЛАВУ РАЗДРОБИШ ТИЈЕЛУ- У МУЧЕЊУ ИЗДИШУ ЧЛЕНОВИ”...;

Коначно, непатворено,

саопштавамо шта смерамо И ЧЕМУ НАМ ВАЉА ЈЕЗДИТИ И ХРЛИТИ-.дакако, као НАЈСТАРИЈИ, КОЛЕКТИВНИМ “МЕНСОМ”,” НАЈКОЕФИЦИЈЕНТНИЈИ”, НАЈДРЖАВОТВОРНИЈИ НАРОД НА БАЛКАНУ....

Једноставно и скромно,

ХОЋЕМО СВЕКОЛИКИ МАТИЧНИ ЦЕНТРИПЕТУМ,

у нашем посвешћенијско-словесносном “заносу”,

ОБЕЗБЕЂУЈУЋИ ДОВОЉАН РАЗЛОГ ДА НАС, РЕЦИПРОЦИТЕТЕНО, ПОШТУЈУ,” ОПОМИЊАНИ” НАШИМ САМОПОШТОВАЊЕМ...,

да будемо ДОМАЋИНИ, КОЈИ тврдо и прецизно, знају границе својега “домаћинлука”, ДА, С “ПАЖЊОМ ДОБРОГ ДОМАЋИНА”, НЕГУЈЕМО СВОЈ ДОМ И ИМЕ ЊЕГОВО...;

 ДА НАМ ВИШЕ ДОЛАЗЕ, НО ШТО ИМ МИ( често, безглаво и понижавајуће) ОДЛАЗИМО...!?!

ЕЛЕМ, ХОЋЕМО:

- да будемо друкчији од свих постојећих, државних и “оних других”:-

 по ригидном инсистирању на свеколикој еминентности и прагматски- резултирајућој “атрактивности” наставних “егзекутора” програма, који су, истовремено, у обавези стварања ауторски неоспорљивог, атрактивног и лако “ конзументног” уџбеничког текста, као и пратећих едукативно- инструктивних “писмена” ...

Такође, за разлику од других, објављујемо уџбенике, приручнике, скрипта, до “најминуциознијих” научно- педагошких “ инструкта”,

- у сопственом ауторству и  сопственом издању,

што ће рећи, у издању свог оснивача- “Научне књиге”, као једног од старијих и угледнијих издавача у овом делу Европе;

- бићемо друкчији и по “програмирању” доста ”маглене” “ Болоњске декларације”, те и “проналажењу боце” њенога “извијаћеног духа”;

- бићемо друкчији и по реинкарнацији  заборављених занимања ...,

 “затурених радних профила”, без којих су привреда и друштво “чардаци, ни на небу, ни на земљи”...;

- коначно, бићемо друкчији “и по томе што ћемо, поред основних актера универзитетске наставе- студент-професор од каријере; за посебне “позване области”, посебно оне везане за тајне трезориша културе и стваралачког, уметничког разнорођа - организовати и дружења студената са бардовима глумишта, књижевности, новинарства, као и разних области “класичне” и примењених уметности ...

јер,

- бићемо друкчији и по томе што ћемо бити друкчији од “Болоње”, које се и “ сама Болоња” (најстарији Универзитет у Европи?!?), бар повремено “стиди” - будући да је девалвирана и “префорсираном” ”американизацијом” антицивилизацијског поимања “лакоће(историјског) постојања”:-

- тако што ћемо се значајно (за)окретати евро-азијским, “класичнијим” цивилизацијама, културама и језицима, посебно словенским, старогрчким и “византијским”, у аутентичном смислу и облигаторностима  латинског језика...;

ЈОШ ХОЋЕМО:

врло деликатно “контрасмерујући” свеколикој “параноји” опчињеностима тзв англо- америчке цивилизације;

безобличју амбиваленције тзв ЕУ ;

“неубоченом” “духу Болоње”....:- дозивљемо,”реинкарнирамо”...евроазијске цивилизације, духовно уобличена словесја, књижевности, језике, свеколикости досега ума... оних , којима, припада надисторијско “старешинство” mens una summus;

смерујемо ка извориштима земље у којој сунце никада не залази, над којом дух благорођа мироносно бди,

у којој се збори језиком мушког рода,а најбоља светска књижевност, безмало искључиво, ствара за женску душу..., што ће рећи,

руски језик биће “премијер” међу живим језицима;

арабистика, далекоисточне књижевности и језици, даље, “реверзибила” љубави и поштовања према латинском и старогрчком- не само језицима, већ и “емисијама менса”, које, залуд , тумарају муљевним безобличијем “цивилизација”, које су их “следиле”...

коначно, планетарна заједница човечанства је, диљем, даљем и надвиљем..., на срећу њене будућственостиизнад и изван англоамеричког (анти)цивилизацијског “гротла”;

“ очерупане кокоши”, која се, више, ни носталгично, не може представљати Европом...!?!